Opšte poznata među „našima“ kao ultimativna pesma o izgubljenoj ljubavi. Bastion činjenice da i mi muškarci umemo da patimo naglas. Gde god ova pesma zasvira, barem pola likova diže ruke i priseća se neke svoje Tamare i nekih svojih ratova i nekih svojih gubitaka. Gde god ova pesma zasvira, barem pola likova greši. Nemoguće da je samo meni očigledno da se u pesmi radi o psu koji je izgubio svoju vlasnicu i sada bespomoćno zavija za njom. Za slučaj da nije toliko očigledno, spreman sam i da argumentujem.
https://www.youtube.com/watch?v=NF-L8hyyjWo
To da li Boris Novković fizički asocira malo na psa je krajnje subjektivna stvar, pa se na tome ne bih zadržavao. Činjenica je da u većini svojih pesama i nastupa odaje utisak vernog, lepo vaspitanog (dresiranog) pojednica, beskrajno ljupkog i druželjubivog. Neki bi rekli da zrači nekom „najbolji prijatelj“ aurom. Ljudi se uglavnom dele na one koji ga obožavaju i one koji su alergični na njega. Postoji i nekolicina kojima je sumnjičav ne zbog nečega što je uradio, već samim tim što se rodio kao Hrvat (drugi tekst za redom da pominjem Hrvate, još jedan, i Šešelj će me konačno dodati na Fejsbuku). Ovo sve nas dovodi do teksta pesme.
– Noćas sam ti opet sam, da me barem nešto udari.
Opšte je poznato da bi psu lakše bilo da živi gladan nego sam. Zato lutalice obično i viđamo u čoporima (pozdrav za Mirijevo). Čak i udomljeni psi svoje sustanare smatraju delom čopora i veoma se vezuju za njih čak i ako ta ljubav nije uzvraćena, a ne kao oni probisveti od mačaka. Niko na ovom svetu ne razmišlja o „udaranju“ koliko psi. Da ove stihove izgovara čovek sigurno se ne bi pozivao na takvu opasnost. Ljudi imaju i većih problema, psi baš i ne.
– Biće rata kažu svi, al ja ću umreti od ljubavi
Ima više načina da se tumače ovi stihovi, ali svi idu u prilog mojoj teoriji. Rat koji se pominje može biti onaj večiti između pasa i mačaka o kojem, verujem, psi konstantno među sobom razgovaraju. Nije isključeno ni da se radi o nekom teritorijalnom sukobu zavađenih čopora u kraju u kojem se dotični džukac nalazi. Ja lično tipujem da je u pitanju neka borba sa fašizmom jer sam ubeđen da među psima ima teških rasista. Ja kada šetam moju mešanku ulicom, ona odbija da prođe pored kapija iza kojih stalno laju na nju. Meni to nije jasno jer je agresor sa druge strane kapije, ali ko zna šta on njoj dobacuje u prolazu pa joj bude neprijatno. Možda joj viču : „Džumaro! Mesto ti je na ulici. Prosućemo tvoju nečistu krv!“. Ako je to slučaj onda razumem zašto joj se tuda ne prolazi. Što se tiče ovog umiranja od ljubavi, to je jasno, jer niko ne može da voli koliko pas može da voli.
– Ko mi tebe uze Tamara, prodala si suze drugima
Jasno je da se devojka na koju se pesma odnosi zove Tamara. To će teško poreći i ljudi koji nisu pristalice ovoga tumačenja. Stvar je u ovom uzimanju. Da ljudsko biće peva ove stihove verovatno bi se govorilo o otimanju. Jer čovek može da dopusti da mu partnera otme neko jači, ali ne može da dopusti da je tek tako uzmu. Kod pasa je suprotno. Pas bi poginuo sprečavajući otimanje, ali je nemoćan pri mučkom i prevarnom uzimanju. Čak i najpametniji među psima će pojuriti za štapom koji ste fol bacili, a ustvari ga ostavili iza leđa. Prevaranti pokvareni. Ova prodaja suza implicira da je Tamara verovatno neko detence kome će roditelji kupiti novog psa pored koga će zaboraviti našeg „pevača“ i više neće plakati za njim.
– Noćima ja sanjam tvoje tragove, kuda idu izgubljene devojke
Ako se do sada niste slagali sa izloženim, vreme je da vas skroz kupim. Pa ko bre sanja u tragovima ako ne pas?! Pa koliko puta kad gledate psa dok spava vidite da on i u snu nešto juri i laje za nečim. Pa prati tragove u snu pobogu. Naravno da ne možeš psu da objasniš da je on taj koji se izgubio, on je tu gde je. Mora da je devojka ta koja se izgubila.
Posle toga svi stihovi idu opet u krug. Kao pas kada juri svoj rep. Opa, eto još jednog argumenta niotkuda!
Autor: Dobrocudni
COMMENTS