Pre neki dan mi je majka tražila preporuku za neku seriju koju bi mogla da “izbindžuje”. Taj glagol se izgleda polako uvlači u sve pore našeg društva, bilo da ste spremili romantični Netflix and chill vikend sa već ko zna kojom po redu sezonom Narkosa, ili redovno praznično veče uz Grey’s Anatomy. Međutim, i pored svega toga, osetan je pad u kvalitetu serija. Već ispucale ideje se nadomešćuju bizarnim ljubavnim zapletima, morbidnim nasiljem i politički korektnim palamuđenjima. Sve to postaje do zla boga dosadno i plašim se da u budućnosti može da bude samo kontraproduktivno. Na listi nema Dear White People, jer me je iskreno mrzelo da joj se posvetim, iako je imala dobre kritike, a ni Netfliksovih super-heroja, osim onog jednog bez moći. Trudili su se i ostali da zaigraju na Marvel kartu, ali bezuspešno. Omiljene serije su isporučile slabe sezone: The Americans, Stranger Things, Preacher, This Is Us. U skladu sa naslovom je bila nova sezona, You’re the Worst, mnogo bolja alternativa je bio Love, ali je i to dvoje užasnih ljudi u produkciji Judd Apatowa zamalo ispalo sa liste. Nazovite me plitkim, ali evropske serije su… pa ne znam. Izgleda da je meni televizija čisto američka stvar, i koliko god davao šansu nemačkim, skandinavskim i italijanskim serijama, na kraju sam se vraćao i najgorem US treš sadržaju. Big Little Lies… pa ni to mi nije nešto posebno. Na kraju, nekako sam skockao listu od 25 naslova. Ako ste ih sve pogledali, svaka vam čast, nemate život isto koliko i ja.
25. The Handmaid’s Tale
Ovo je samo za vas koji prelećete preko boldovanih slova i slika i ne čitate tekst. Serija se pojavila u pravom trenutku, u post-vajnstinovskom svetu. Tema jeste važna i serija je o tome pokušala nešto da kaže, ali prema mom mišljenju, previše mlako. Moralo je to tvrđe i jače, jer postavka priče to zaslužuje. Gledao sam seriju sa nekoliko meseci zakašnjenja, tako da sam očekivao više nasilja i silovanja, a manje prikaza konzervativne porodice u Beranama 1977. godine. U svakom slučaju – stop nasilju, droga je smrt, bavite se sportom, i sve to što ide uz to.
24. Man Seeking Woman
Pre tri godine, kada sam u prvoj ovakvoj godišnjoj retrospektivi pomenuo seriju, Jay Baruchela sam nazvao mlađom i mršavijom verzijom Louis CK-a. Od ove godine je to možda i uvreda, ali pošto Luija verovatno neće biti na TV-u izvesno vreme, možda Jay može da napadne upražnjeno mesto. U trećoj sezoni, naš muškarac iz naslova je pronašao ženu. Pratimo situaciju od prvog dejta, do prve godišnjice, prve velike svađe i svadbe, naravno sa prenaglašenostima koje su poznate svima koji ovu seriju prate.
23. GLOW
Kod nas svet rvanja nikada nije ušao u mejnstrim medije. Mislimo na ono američko, koje mi zovemo “kečeri”. Taj sport (?) i njegovi derivati u SAD su se raširili celo društvo, pa imamo i lo-fi žensko rvanje, koje funkcioniše i van striptiz barova. GLOW pokriva nekoliko žanrova, underdog sportsku priču, prikaz promene medija, kao i borbu gomile autsajderki za mesto pod suncem. Pomenute predvodi sjajna Alison Brie, pokazao se i komičar i podkaster Mark Maron, koji konačno ima ulogu koja može da ga proslavi van kruga najzagriženijih fanova. On je tvorac odličnog taglinea za ovaj šou – Porn you can watch with your kids.
22. Taboo
Jedna od najzabavnijih serija godine, ne mnogo pametna, ali joj to ni ne treba. Ima dovoljno golih guzica, brundanja Tom Hardya, dinamita, noževa i još malo brundanja Tom Hardya. Razvitak priče malo koči to što je svaka epizoda postavljena kao onaj vic o Srbinu koji je nadmudrio sve. Tako ih Hardy kroz osam epizoda sve zajebe, po nekoliko puta i vlast i opoziciju, i Amere i Engleze, a povremeno bogami i sebe, jer što da ne, važno da nije dosadno.
21. Fargo
Miljenik tokom prošlih godina, kog su ove svi zaboravili. Nije se ljudima svidela priča u kojoj dva Ewana McGregora jurcaju sa malom Ramonom iz Scott Pilgrima i Goranom Bogdanom. Sa sve dolascima kod svetog Petra, koji ordinira u kuglani, jer ipak se sve odvija pod patronatom braće Cohen. Negativac se uvek meri po ružnim zubima, što gori zubi to gori čovek. Bulimični David Thewlis je ovde baš najgori.
20. Senke nad Balkanom
Srpska serija? Zašto da ne! Ok, moraš malo da zažmuriš na povremena preterivanja, propuste i patetike, kao i najveći miscast u istorije domaće kinematografije, gde Kičić glumi zlog genija tajkuna. Ako se sve to preživi, onda može da se prati, do sada najozbiljniji domaći serijski proizvod, koji je okupo i nas koji torentujemo i ove koji čekaju nedelju veče na RTS-u. Nekoliko ozbiljnih forica, nekoliko ozbiljno dobrih likova i uloga, i opet Goran Bogdan, ovde kao Mustafa Golubić, čovek koji zaslužuje samostalnu seriju od šest, sedam sezona. Na kraju, pričajte o Bjeli šta hoćete, ali čovek realno često zadaje domaće zadatke ostatku scene.
19. 13 Reasons Why
Možda toliko i ne zaslužuje kvalitetom, ali želeo sam da pomenem ovu seriju. Osnovna premisa je užasno mračna, pratimo priču o klinki koja se ubila, ali ne pre nego je na TDK kasetama snimila svoje monologe i za samoubistvo optužila pola odeljenske zajednice. Oko serije se dizala velika bura, sa sve pričama da su neka deca rešila da se ubiju, jer ih je serija na to podstakla. Ovo je, posle dužeg perioda, prva serija koja me je kupila, a da je imala život tinejdžera u prvom planu, bez vampira i drugih karakondžula. Ili sam ja samo matora konjina, a ovo mi je slučajno nekad letos palo u vidokrug, kad nisam imao šta drugo da radim.
18. It’s Always Sunny In Philadelphia
Najdugovečnija serija na listi, sa 12 sezona iza sebe, dok se kraj još uvek ne nazire. Neko bi rekao da bi posle toliko godina priča morala bar malo da šlajfuje, ali pogledajte samo mjuzikl epizodu na startu. Dovoljno je da se do kraja sezone ne dogodi ništa, iako u preostalim epizodama imamo vrhunska dostignuća poput Crow Milk epizode i parodije na Making a Murderer. U prvom planu je, više nego prethodnih godina, bio Denis, jer se sumnjalo da možda ostajemo bez njega posle ove sezone. Ipak, sumnje su otklonjene i banda se vraća sledeće godine u punom sastavu.
17. Punisher
Ako imate izbor da jednu Marvelovu seriju pogledate ove godine, onda neka to bude Punisher. Lik koji nam je svima ukrao pažnju u drugoj (potcenjenoj) sezoni Daredevila, dobio je svoj šou. krvaviji i brutalniji, sa pravim ljudima, bez super moći i sa jakim količinama PTSD-a, zbog čega serija donosi i društveno angažovane komentare, koje ne bismo očekivali od Marvelovog univerzuma. Jon Bernthal je po meri lika, ranjena zver koju iznova i iznova šutiraju, ali on uvek skupi onaj poslednji atom snage i svima im se najebe milosne majke.
16. Patriot
Ovo ćemo zvati zanimljivijom ovogodišnjom serijom braće Cohen, koja nema veze sa braćom Cohen. Američki špijun (CIA snajka CIA) radi na relaciji između neke pripizdine u Americi i Luksemburga, završava tajne poslove, finansira opoziciju u Iranu, ima sposobnost da malom viljuškom ubije nekoliko protivnika odjednom. Istovremeno je i jako depresivan i nedostaje mu žena, pa da bi se izlečio svira akustičnu gitaru i u kantautorskom maniru priča šta je radio tog dana, sa sve masnim detaljima. Ovo je tek osnovni plot, likovima se dešavaju raznorazna sranja, tako da imamo jedan pravi sleeper hit, koji tek čeka da bude otkriven.
15. Brooklyn Nine Nine
Povratnik na listu. Posle nešto slabije treće sezone, došla je zabavnija četvrta, lišena svih stega koje nosi policijska serija (ako ih je, doduše, ova serija ikada i imala). Uz sve gostujuće likove, i odlično uigranu ekipu, jedan čovek ipak vodi celu priču. Od zaštite svedoka na početku sezone, do odlaska u zatvor zbog nameštaljke prljave policajke, Andy Samberg dokazuje da je pravi MVP savremene komedije i da je pravo vreme da televiziju zameni većim medijem, ukoliko danas uopšte i postoji veći medij od televizije.
14. Game of Thrones
Kao što reče neko pametniji – najbolji Game of Thrones fan fiction ikada napisan. Završio se onaj užasni period, kad su svi oni koji su čitali knjige, znali nešto što mi ostali ne znamo. I sad se naravno njima ovo ne sviđa, jer nije onako kako su zamilsili, jer su naravno pametniji od svih, pa čak i od ovih koji prave seriju pod direktnim patronatom debelog Martina, NATO-a i Ujedinjenih nacija. Uz paljenje i žarenje zmajeva, Džejmijevo istorijsko NE Sersei, babin odlazak sa stilom, Jovicu Snežnog koji slučajno opali tetku, imamo i jedan od najboljih momenata ikada. Samo zbog okupljanja badass ekipe Vesterosa, koja odlazi iza zida u misiju, ova sezona bi se našla na listi najboljih iz 2017.
13. Good Place
Drugo pojavljivanje Michaela Schura na listi, uz ranije navedeni Bruklin. Gospodar sitkoma druge decenije XXI veka je high concept iz prve sezone, nastavio da širi, pa su granice između Dobrog i Lošeg mesta sa kraja prve sezone, još tanje i nevidljivije. Pritom, ako pričamo o kalendarski najboljim serijama 2017, onda i finale iz prošle sezone potpada u ovu listu. Za razliku od svih sitkoma koji imaju svog MVP-a, ovo je serija u kojoj ne bih mogao da dodelim tu nagradu, s obzirom da je svaki lik imao svojih 25 minuta apsolutne pobede. Obnovljena je za treću sezonu i što vam manje prepričavam, više ćete pasti na dupe. Stvarno mi nije jasno zašto ne gledate ovu seriju.
12. Comrade Detective
Kad smo kod high concept sitkoma, više high od ovoga nije moglo. Gistro zaboravljena rumunska akciona pandurska serija, gde se junaci iza Gvozdene zavese bore protiv svih zala koje donose Amerika i Zapad, a sinhronizovali su je poznati glumci – Channing Tatum, Joseph Gordon-Levitt i ostala bratija. Naravno da je sve snimljeno ove godine, sa rumunskim glumcima koji su verovatno posle ovakve sprdnje dočekani kod kuće kao Đuričko posle saradnje sa Anđelinom Žoli. Na kraju, bauk imperijalizma koji je kružio Evropom, nije uspeo da pokvari dva “tovariša” koji su mu stali na put. Odlična zajebancija i jedini problem je što nije “haha” smešna, pa otud neće biti baš svačija šolja čaja.
11. American Gods
Superherojske serije su mrtve, živele superherojske serije! Mlatomudaši sa plaštovima su potpuna prošlost, nova ekipa likova sa supermoćima je u prvom planu. Brian Fuller je posle Hannibala doneo još jednu viziju punu slow motion zajebancija, živopisnih likova i standardnih morbidarija. Drevni, osvetnički bogovi bore se protiv novih, modernih i okrutnih, dok se nekoliko ljudi nađe između. Sezona se držala literarnog predloška Neila Gaimana koliko se moglo, jedino što ostaje pitanje kako će sve izgledati u narednoj, budući da je Fuller otišao sa mesta showrunnera. Serija koja je ove godine zamenila hajp i kvalitet Preachera, koji se izgubio negde u drugoj sezoni.
10. Legion
Superherojske serije su mrtve, živele superherojske serije! A baš ova je dokaz, koliko je sve otišlo u majčinu. Smeštena je u X–Men univerzum, u vreme pojave najmoćnijeg od svih mutanata, koji je možda, a možda i nije šizofreničar (spoiler alert: nije). Tu su i njegovi izmišljeni i stvarni prijatelji, a sve prate internet teorije da je on nepriznati sin profesora Ksavijera. Patentirana smorenost Aubrey Plaze je konačno iskorišćena na pravi način, dok se iza svega krije Noah Hawley, kome je ovo druga serija na listi, budući da nam prenosi i svet braće Cohen u Fargu.
09. Deuce
Nekada prošle godine mi je palo na pamet jedno svetogrđe. Da li je David Simon one hit wonder? Ok, Homicide je velika serija, ali se desila pre nove ere, tj. uoči velikog praska kablovskih naslova koji su označili televizijsku revoluciju. Posle The Wire, nijedna Simonova serija me nije naterala da je odgledam do kraja. Apsolutno me je bilo briga za likove i njihove sudbine. Sve do Deucea. Simon je u saradnji sa starim pajtašem Pelekanosom uspeo da udahne dušu u prljavštinu ulica Njujorka, nastajuću porno industriju, a pimpovima i kurvama dao dovoljno duha da navijate za njih i da vas zaista briga šta se sa njima dešava. Izvini Simone što sam pomislio da si završio karijeru, jer jedva čekam novu sezonu.
08. Better Call Saul
Ova serija se konstantno bori sa svojim predhodnikom Breaking Badom. U novoj sezoni se prvi put baš daleko odmakla od svega toga, i Jimmy McGil je uglavnom učestvovao u bratoubilačkom ratu na sudu, gde se njegov stariji burazer iskristalisao kao najveći zlikovac univerzuma. Nakon ove sezone, postavlja se pitanje da li Better Call Saul možda može da stigne i prestigne dostignuća univerzuma Waltera Whitea. Ipak, razlika je u drugačije postavljenim granicama i visinama ”plafona”, koje se doduše naša omiljena bubašvaba advokat Saul Goodman sprema da probije.
07. Mindhunter
Serija koja je ove godine pobedila u televizijskom žanru – jesi gledao, jer su je u jednom momentu svi pratili i želeli da je preporuče. Iako je delovalo da je po sredi još jedna serija o liku koji brzo izgubi glavu i počne da se ponaša kao i osobe koje juri, po koja začkoljica je od standardnog koncepta stvorila autentično delo. Takođe, više vremena je posvećeno formiranju prve FBI profajlerske jedinice, nego samim zločinima. Ovo je i serija koja je uspela da od Eda Kemmpera, jednog od najpoznatijih serijskih ubica svih vremena, napravi najsimpatičnijeg TV lika iz 2017.
06. Rick and Morty
Treća sezona ovog nacrtanog slavljenja nihilizma je ubedljivo najbolja do sada, a inače se nadamo da nije gotova, pošto smo u poslednjoj epizodi dobili nagoveštaj da nam se sprema bar još malo materijala. Videli smo kako Evil Morty vlada Citadelom, Rick i pravi Morty idu iz avanture u avanturu, roditelji pokušavaju da se bore sa single životom, a kroz sve to su Harmon i drugari uspeli da nam predstave šta misle o Americi danas. Dobili smo i mišljenje o Marvelovim herojima i saznali da treba živeti po maksimi: nobody belongs anywhere, nobody exists on purpose, everybody’s gonna die, come watch TV. I umalo da zaboravim – Pickle Riiiiiiiick!
05. American Vandal
Najrevolucionarnija serija godine. Sve je počelo kao spoof na Serial i The Jinx. Da je ostalo na tome, sumnjam da bih gledao. Ali ono što je počelo kao dick joke istrgnut iz Superbada, sa sve internet kampanjom #WhoDrewTheDicks, pretvorilo se u sjajnu satiru, pomešanu sa epizodama iz tinejdžerskog života jednog idiota i njegova dva nešto pametnija druga, koji su spremni da mu pomognu. Ko je nacrtao kite na kolima profesora, je ovogodišnje ko je ubio Loru Palmer.
04. Bojack Horseman
Svaka čast Riku i Mortiju, ali ovo je serija koja ide glavom tamo gde niko ne bi ni nogom. Čak i u sezoni koja je za promil slabija od prošle, videli smo kako je jedan nacrtani konj životniji i stvarniji selfdestructive asshole od svih mogućih na televiziji, a i sami znamo da smo ih se i te kako nagledali u proteklih 10 godina. Od težih epizoda gde vidimo šta se sve odvija u Bojackovoj depresivnoj glavi, kao i u glavi njegove dementne majke, do onih ”lakših”, npr. omaža Bunjuelu, kad selebritiji propadnu kroz zemlju pa reše da pojedu Zach Brafa da ne bi bili gladni.
03. Twin Peaks
Najočekivanije umetničko delo godine nije razočaralo. Osim ako ste očekivali prodavanje nostalgije klasika iz 1991. Onda vam je Linč lupio šamarčinu još na početku sezone i rekao da ovo nije za vas. Remiksovao je celo svoje stvaralaštvo, najranije slikarske početake, kratke filmove, krucijalna dela od Eraserhead, do Mullholand Drive. Svi likovi su na početku kruga, ili na kraju, kako se uzme, tj. kako želiš da posmatraš, odnosno zavisi od toga da li više voliš da kažeš da je čaša polupuna, ili poluprazna. Ono što je sigurno, Linč je opet bio drugačiji od svih. U trenutku kad na TV-u možemo da gledamo serije poput Legion, American Gods ili one što nam je na prvom mestu, matori dripac je došao, rekao hold my beer i ponovo nas sve zajeb’o.
02. Master of None
Nisam imao muda da stavim ovo na prvo mesto, ali sam baš dugo to želeo. Serija koja je na jedinstven način, apsolutno nepreteciozno i sa dosta duha, progovorila sa celom generacijom, koju neću nazvati onim ružnim terminom, koji počinje na “m” a završava se na “ilenijals”. Aziz Ansari se u dva koraka pretvorio od antipatičnog Indusa iz Parks and Recreation, u glasnovogornika generacije. Svako od nas vrlo lako može da se pronađe u njegovim zgodama i nezgodama, od vozikanja po Italiji, do ljubavnih problema i trauma. Ok, oni imaju malo više para nego mi, ali isto ti je to. Ne pamtim da se više ljudi iz mog okruženja pronašlo bar u nečemu iz jedne serije, a mnogi su i u svemu.
01. The Leftovers
Što reče neko, voleo bih da me neko voli, kao što članovi Tegle vole Leftovers. Ova mala velika serija se završila baš onda kad je trebalo i kako je trebalo. Bez previše rukavaca u priči, ili raznoraznih mađija, iako je to uvek lebdelo nad junacima, što zbog teme, što zbog kreatora. Od najličnijih i teških razgovora o gubitku voljenih, porodice i razuma, preko pešačenja preko cele Australije i šamanskog pevanja, tasmanijskog broda sa lavom i orgijama, do predsedničkog penis skenera i Wu Tang tetovaža, ovo je serija koja je sa takvom lakoćom nedelju za nedeljom spajala nespojive momente komedije, tragedije, horora, SF-a i religijske alegorije, da svi mi možemo da kažemo koliko smo privilegovani da budemo savremenici takvog prelepog haosa. Nora nije lagala!
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS