I Love You, Daddy
Louis C.K. je ove godine baš najeb’o. Optužen je da je masturbirao pred ženama i ceo svet je rešio da mu jebe majku zbog toga. Film je snimljen pre skandala, ali je svetu otkriven posle. Postavlja se i pitanje kako posmatrati bilo šta što je radio, a da se ne uzme u obzir javna masturbacija. Doduše, ceo život nam pričaju u tim FDU knjigama da bi trebalo da razlikujemo umetnost od umetnika. Hajde da probamo, iako je teško, jer Lui ovde sve vreme pokušava da svoj lik TV producenta predstavi kao moralnog policajca, iako znamo šta radi u realnom životu. U suštini, ovo je njegovo standardno palamuđenje o roditeljstvu, s tim što je sada izmaštao šta bi se dogodilo da se njegova ćerka zabavlja sa Vudi Alenom. Pritom, on misli da je Vudi Alen najveći ikada, pa se lomi da li mu je to ok, ili bi ćerki trebalo da zapreti izbacivanjem iz kuće. Dodatni teret je to što ni sam nije cvećka i spava sa glumicom samo na račun svoga imena. Uz sve to, pouka je naravno da je na kraju porodica ta koja nam je poslednje utočište. Klučnu ulogu ima Luijeva stalna saradnica Pamela Adlon, koja i realno mora da ide okolo da ga pravda nakon svega, a vaspitnu dužnost obavlja i u filmu, naročito kada izgovori ključnu rečenicu da nije dobar otac kad mu ćerka stalno govori “I love you daddy”, već onda kad ga mrzi i gađa ga stvarima. Lui i ćerka, Chloe Grace Moretz su najslabiji deo filma i kad su sami u kadru sve deluje kao neka C ili Holmark produkcija. Ostali malo vade prosek, kao Charlie Day u ulozi glumca padavičara, Rose Byrne, trudna glumica koja bi da se uvali u projekat (a trudna je samo da bi perverzija bila još veća) ili već pomenuta Pamela Adlon, koja bi trebalo da nam prenese moralnu poruku filma. Šteta je što više ljudi neće doći do ovog filma, samo zbog Luijevog hobija da vadi svoj komičarski penis pred ženama i masturbira. Govnar glupi.
Gledati sa fanovima, koji su spremni sve da mu oproste.
Autor: Miloš Dašić
mother!
Postoji nekoliko načina da se ispriča priča iz Biblije i ovo je svakako jedan od legitimnih. Osvedočeni ateista Daren Aronofski je odlučio da nam upakuje najpopularniju knjigu na svetu, u jedan težak film. Pod vidnim uticajem nekih drugih filmskih autora (npr. Lars fon Trira) stavio je dvoje ljudi u kuću u sred šume i posle par minuta nam pokazao da oni nisu baš ljudi. Prolazimo kroz sve poznate biblijske trenutke, od kreiranja žene, prvobitnog greha, prvog ubistva, potopa, pa do Božijeg sina. On, koga glumi Havijer Bardem, je gord, odsutan, željan ljubavi i pažnje, a majka/muza/inspiracija želi jedino da njih dvoje budu zajedno. Sami. Bog je po zanimanju pisac, a crkva je po zanimanju izdavač. Čovek je po zanimanju lekar koji puši i pije. Kamera, koja nas savršeno uvodi u intimnost svih odnosa, samo pojačava intenzitet filma. Na polovini ćete već znati kako se sve završava i samo ćete želeti da se konačno i završi. Da vas osećaj krivice napusti, jer ćete se na trenutke osećati kao da i sami pogoršavate čitavu situaciju. Bićete na strani Dženifer Lorens tokom celog filma, a sam Gospod će vas dovoditi do ludila. Jednostavan način da nam Aronofski pokaže kako se ložimo na pogrešne stvari, dok planeta, majka priroda umire. U ludilu koje će se dešava u kući, proći ćemo i sve bolesti moderne civilizacije: ratove, seks trafiking, zaraze, siromaštvo, a bogami i white washing. Jedan od komentatora sa Reddita je napisao da mrzi ovaj film, jer su svi likovi govnari koji se ponašaju govnarski. Ja lično mnogo volim ovaj film, jer su svi likovi govnari koji se ponašaju govnarski. Film je genijalan. Remek delo! Odavno nisam posle gledanja toliko razmišljao i o filmu i o sebi. Aronofski je još jednom pokazao kako se pravi film i šta je autorski pečat. Dodajte na to gomilu poznatih glumaca i dobijate nešto nesvakidašnje.
Gledati sa dozom krivice i ljudskost. Jer ne postoji ništa hrišćanskije od krivice i ljudskosti.
Autor: good_neighbor
Kickboxer: Retaliation
Pre godinu dana sam kod predstavljanja prvog dela ributovanog serijala, pomenuo da se nastavak već sprema i evo ga pred nama. Naravno da iz nekog čudnog razloga već postoje i planovi za treći deo serijala, ali podaci o tome su šturi, pa ne mogu da vam dam detaljniju najavu. Šta smo očekivali, ovde smo i dobili, pa i nešto malo više. Rediteljsku palicu je preuzeo veteran niskobudžetnog ekrana i televizije Dimitri Logotetis, pa je taj aspekt značajno unapređen u odnosu na original. Tuče su sada odlično koreografisane, udarci se vide, sve je dinamičnije (očekujte nekoliko fajtova smiljenih iz jednog tejka). Radnja je, s druge strane, potpuno sumanuta, usudio bih se reći i imbecilna, ali nema veze kad sve pršti od akcije. Alen Musi se malo uozbiljio, ojačao i naučio da složi zajebanu facu, a da ne ispadne smešan. Uloge su ponovili i Sara Malakul Lejn, kao žena kikboksera i Žan Klod Van Dam kao trener. Inače, kad se pojavi Van Dam i skontate šta mu se dogodilo, shvatićete koliko je ovaj film sumanut, ali to zapravo i jeste poenta svega. Musi se pegla sa gomilom bizarnih likova, među kojima prednjače Majk Tajson, kao zen tabažija, i glavni negativac – Planina iz Igre prestola, poznat po krštenom imenu Haftor Julijus Bjornson. Našem junaku će, da se konačno iskopa iz kandži promotera ilegalnih borbi, pomoći i Ronaldinjo (?!?), koji će da ga uči da izbegava udarce, tako što će da šutira lopte u njega. Glavni promoter i loš momak je Kristofer Lamber i potpuno mi je jasno zbog čega ga nema toliko dugo, pošto deluje kao da ga je neko stvarno tukao u glavu poslednjih par decenija. Ostali su manje više pristojni, taman koliko vam pristojnosti treba dok gledate kung fu film. A ponovo ima i đuskanja tokom odjavne špice.
Gledati sa svima koji vole da pogledaju dobru tuču.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS