Situacija je sledeća: Početak januara 2011, još uvek mamuram po stanu od dočeka Nove godine i preslušavam muziku. Na tapet dolazi diskografija benda Interpol i njihovo čedo, prvenac Turn on the Bright Lights, jer iako sam bio upoznat sa njihovim radom, nikad nisam poslušao sve što su uradili. Situaciju prati moja majka iz susedne sobe, koja pegla i sluša to što puštam. Inače nevulgarna osoba, majka će u naredih 20 minuta proglasiti muziku Interpola kao ono što izlazi iz analnog otvora, u narodu poznatije kao izmet. Ta situacija najbolje opisuje moje i mišljenje mog okruženja o bendu, jer im se ljudi ili dive, ili ga proglašavaju za govno koje kopira Joy Division. Tada sam inače, prvi put čuo pesme Say Hello to the Angels i Untitled.
Flešforvardujemo četiri i po godine kasnije, ja se nalazim u Budimpešti na Szigetu i konačno imam priliku da čujem uživo jedan od svojih omiljenijih bendova. Otvaraju sa Say Hello to the Angels, a završavaju bis, na iznenađenje svih, sa Untitled. Utisci sa tog nastupa su pomešani jer, ma koliko mi je bilo drago što sam ih čuo, konfuzna setlista mi je odvlačila pažnju. Ma koliko nije bilo iznenađenje što su krenuli sa prvom pomenutom pesmom, prilično je bilo iznenađujuće što su završili sa drugom. A između su svirali ne toliko popularne pesme sa drugog, trećeg i četvrtog albuma, i samo tri numere sa petog, poslednjeg, koji su promovisali. Ipak, naravno da mi je bilo drago jer sam čuo neke pesme koje obožavam i mogao sam da skinem jedan od omiljenijih bendova sa liste izvođača koje želim da čujem uživo, iako je ostala žal što nisam čuo neke pesme, pogotovo sa prvenca.
Odjednom, pojavila se informacija da Interpol svira turneju u čast 15 godina prvog albuma, da idu na turneju i da će u okviru te turneje posetiti i našu prestonicu. Na opštu radost mnogih, vidim da će ovaj koncert biti neverovatno iskustvo, jer će većina ljudi verovatno prvi put imati priliku da vide ovaj bend i to baš sa izvođenjem albuma zbog kojeg su ga i zavoleli. Dakle, setlista ne treba da nas brine, dok budemo slušali koncert 13. avgusta, u rovu ispod Vojnog muzeja na Kalemegdanu. Karte su u prodaji od sutra, 27. januara, po promo ceni od 1790 dinara za parter i 2490 dinara za VIP terasu.
A zašto je ovo bitno? Pa jbg, jeste, jer je u pitanju jedan veoma bitan bend. Kao kad svake nedelje Matić i Kante rade sav prljav posao u Čelziju, ne bi li Diego Costa, Hazard i Pedro završili na naslovnim stranama, tako su Interpolci i njihovi sugrađani Strokesi utemeljili put za sve one britanske indie/alterantivne bendove koji su kasnije dostigli još veću slavu. Tu zaostavštinu niko neće moći da im oduzme, zajedno sa odličnom muzikom i ne toliko jasnim tekstovima. Kažem ne toliko jasnim, jer oduvek su mi bili čudni, a ako je verovati i ostalim ljudima na internetu, ni njima baš nisu sve kockice na broju, jer uglavnom tvrde da pesme Interpola govore o bivšoj ribi, masturbaciji i oralnom zadovoljavanju. Ja ne znam da li im pesme govore o tamo nekoj Steli, sapunjanju mačora, ili već kojem eufemizmu, ali znam da se vidimo na Kališu u avgustu.
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS