Iza nas je svakako bitna godina za sport, jer svaki put kada se održavaju Olimpijske igre, svi ljudi gledaju na koju će disciplinu upisati dete kada počne nova školska godina. Šalu na stranu, Igre, Evropsko prvenstvo u fudbalu, i ostali sportovi koje pratimo tokom godine, iznedrili su nam razne heroje. Naša zemlja je u Riju uradila nemoguće i donela pregršt medalja, što je izgledalo prilično nezamislivo, gledajući da od otcepljenja od one veće države, nismo uzimali na igrama više od četiri medalje. Stoga, prvenstveno ćemo odati počast svim našim osvajačima, tako što će ova lista biti top 8, po broju osvojenih odličja. Tako ćemo se osigurati kada ne budemo stavili sve pobednike iz Rija, poto se nečijih imena nažalost više ne sećamo, jer realno, koga briga za onu tekvondašicu, što nije ona što je na prošlim igrama uzela zlato, ili oni kajakaši što se nisu udavili pa su uzeli srebro. Da ne dužimo, Tegline sportske ličnosti za 2016. godinu kreću za 3, 4, sad!
8. Antonio Konte
Davanje titule najznačnijnoj sportskoj ličnosti Džejmiju Vardiju prošle godine, nateralo nas je da se ne ponavljamo, i da izostavimo prvotimce Lestera sa ove liste. Iako su Lisice osvojile Premijer ligu i time šokirale celu britansku i svetsku javnost, to se ipak dogodilo u maju. Ljudi su već zaboravili na te događaje, a i nova sezona je već uveliko krenula i svi već gledaju da zarade neki dinar, tako što će prognozirati ispadanje iz lige omiljenog tima Gerija Linekera. Stoga, podstrek za napredak dajemo Antoniju Konteu, koji u svojoj debitanskoj sezoni u najjačoj ligi na svetu signalizira da ćemo ga gledati u samom vrhu naše liste naredne godine, jer već sada izgleda da će Čelzi uzeti titulu. Dajemo mu na značaju jer je vozdigao neke uspavane igrače Plavaca, a morate očekivati da ćemo da pomenemo Premijer ligu u nekom od naših sportskih tekstova.
7. Niko Rozberg
Uvek me je iznenađivala činjenica da toliko znam o Formuli 1, budući da nikada nisam odgledao jednu celu trku. Međutim, pratio sam ovaj sport u prethodnih 15 godina i uglavnom sam znao da nabrojim timove, vozače i još ponešto. Činjenica je, međutim, da me je retko koja priča iz tog takmičenja privlačila, ali Rozbergova tutula nam daje nadu da ćemo za desetak godina gledati neki opskurni film sa tematikom njegovog trijumfa. U startu je lik ušao u priču kao sin bivšeg šampiona, pa mu je sigurno bilo teže da ga ljudi priznaju kao ok vozača. Onda ga je klupski kolega Luis Hamilton uvek pobeđivao, pa je sigurno bio tema viceva gde je on drugi vozač u svom timu, a i u svojoj kući. Ove godine je konačno osvojio šampionat i odmah posle toga je odlučio da se povuče, jer realno šta još više može da uradi osim da bleji i da uživa.
6. Peyton Manning
A kada smo kod pobeda i instant povlačenja posle velikog trijumfa, red je da spomenemo veliku legendu američkog fudbala. Iako nije uzeo titulu najkorisnijeg igrača velikog finala, svi su znali da će mu ovogodišnji Superboul biti poslednji. Uspeh je veći zato što je uzeo titulu sa Denver Bronkosima, koji su uglavnom u prošlosti služili kao sprdnja u pop kulturi. Tako će ostati u istoriji da je jubilarni, pedeseti Superboul, bio poslednji meč ovog velikana koji drži, i verovanto će još neko vreme držati, mnoge rekorde u NFL-u.
5. Andrija Prlainović
Čovek koji je zahvaljujući javnom servisu, u roku od 17 sekundi od jednog od najuspešnijih sportista u svojoj branši, postao lider opozicije. Da smo bilo kog vaterpolistu stavili, ne bismo se zajebali – od selektora, do igrača koji su imali najmanju minutažu. Vaterpolisti su, kao po običaju, u poslednje vreme uzeli sve što se može osvojiti, ali sada i to dugo čekano olimpijsko zlato, pobedom nad braniocima titule, Hrvatima. Posle ove velike pobede, mogli smo da vidimo kako određeni ljudi i mediji bacaju govna na Prlainovića, koji ništa nije slagao, pa ćemo mu mi dati jedan potapš po ramenu i staviti njega ispred cele ekipe, na našu listu.
4. Andy Murray
Realno, lik je pokidao ove godine. Uzeo je opet Vimbldon, odbranio zlato u Riju, a i dete mu se rodilo, što je sigurno plus. Njegova sreća u nesreći je što ovde neće nikad biti popularan, jer je sklonio sa prvog mesta ATP liste nacionalno blago ove zemlje. Još veće je čudo kako do sada nisu krenule priče da se dopinguje, ili da CIA i Vatikan direktno utiču na njegovu karijeru, koliko i njegovi treneri. Međutim, njegov pravi uspeh je dolazak na prvo mesto liste Top 5 Đokovića 2016. na našem sajtu. A i možda smo ga stavili samo da bismo imali još jedan razlog, da na sajt okačimo njegovu sliku u džemperu.
3. LeBron James
Kako da uđete u NBA finale kao autsajder, a prethodno ste milion puta proglašeni za najboljeg igrača novije generacije i jedinog pravog naslednika Majkl Džordana. Vrlo lako – igrajte u finalu protiv ekipe koja vas je porazila prethodne godine i koja je toliko bila dominatna u regularnom delu sezone da je bilo nezamislivo da to ne urade opet. Naravno da je ove godine situacija bila drugačija, gledajući da je prošle Klivlend bio previše slab za Golden Stejt, jer je bio prilično oslabljen zbog povreda. Sada su stvari izgledale drugačije i najveći sin Klivlenda je sa svojom družinom konačno doneo pobedu. Da li je kao igrač veći od Džordana ne znam, ali da je duhovitiji i fotogeničniji sigurno jeste, stoga jedva čekam Space Jam 2, sa Lebronom kao glavnim likom.
2. Cristiano Ronaldo
Ovaj umišljeni nabeđenko, ili koji god nadimak mu daju ljudi koji vole Mesija (ili samo mrze muškarce koji se trude da mirišu), još jednom je pokazao kakav je fudbaler. I ko god pokuša da mu ospori podvige iz ove godine – jbg buarzeru, rezultati su tu. Uzeo je Ligu Šampiona sa početnikom trenerom i EURO sa Portugalom, ekipom koju niko nije očekivao u samom vrhu. Za mene apsolutno dovoljno za prvo mesto na ovoj listi.
Utisak koji nije na listi – Islanđani i Vels
Dugo nije postojao toliki hajp oko autsajderskih reprezentacija, kao na već pomenutom Evropskom prvenstvu u fudbalu. Svi su navijali za Island koji je dogurao do četvrtfinala, i za Vels koji je dogurao do borbe za finale. Mesto na ovoj listi im je uskraćeno samo zato što su Portugal i Kristijano napravili još neočekivaniji obrt od njihovog plasmana.
1. Saša Đorđević
Jedva sam čekao da Rio počne, samo zbog nevernih Toma, ubeđenih da se Đorđević i njegovi igrači neće vratiti sa medaljom. Ne bih da zvučim kao lik koji je znao sve unapred, ali sam bio ubeđen da ćemo igrati finale sa Amerima. Deo mene je verovao da možemo i do pobede, ali to je onaj naivni deo, koji je mislio da će Srbija biti prvak sveta u fudbalu 2010. godine. Da se razumemo, ne bi Sale došao do odličja da nije bilo Tea, Jokića, Bogdana, Raduljice, pa čak i Bjelice koji nije bio u timu, ali nam je još jednom pokazao da je pobednik, kao što nam je dokazao to u Istanbulu 1992, Atini 1995, Barseloni 1997, pa evo i na ovoj listi, jer je bukvalno u poslednjoj sekundi pisanja ovog teksta, kako on to i najbolje zna, zbacio Kristijana sa prvog mesta.
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS