Train to Busan
Mislim da ne bih imao problem da živim u Južnoj Koreji. Jeste stalna nuklearna pretnja sa severa, ali standard jebiga. ‘Ajde što ima para, nego što im horori kidaju na boks ofisu. Izgleda da ih je to što im je komšija realni Bondov negativac Kim Džong-un, nateralo da na filmske grozote reaguju kao da je u pitanju neki korejski Montevideo. Posle The Wailing, o kome smo već pisali, južnokorejske bioskope je ove godine poharao i Train to Busan. Već priznati autor animiranih filmova Jon Sang-ho je u svom igranom prvencu uspeo da spoji raznorazne žanrove, uz dominantnu horor žicu, i tako napravi bioskopski spektakl kog ćemo i mi nadam se moći da pogledamo bar na nekom FEST-u. Kroz početak zombi apokalipse pratimo odnos male ćerke i oca, koji je zbog posla zanemaruje, ali i životne dileme njihovih saputnika, budući da je autor pametno ograničio svoje junake, time što ih je ubacio u brzi voz, iz koga nema izlaska. Kad dodamo na to da su zombiji oni brzi, denibojlovski, situacija stvarno ume da postane zajebana. Naravno, svaka navala nemrtvih debila je prilika da ljudi pokažu svoje najgore lice, naravno da ima onih koji gaze preko leševa (i bukvalno) kako bi preživeli, ali neki iskoriste i priliku da prođu kroz emocionalni preporod i shvate šta sve imaju u sebi. U suštini, nema ovde ničega što do sada sto puta nije viđeno, pto u hororima. Što u drugim filmovima katastrofe, ali je toliko dobro ukomponovano, da nema dileme da gledamo jedan od boljih filmskih spektakala (ako se ovako kaže) poslednjih godina.
Gledati sa onim entuzijastima što vam pred putovanje uvek objašnjavaju ma jeste da se ide tri puta duže, ali u vozu je udobnije.
I Am a Hero
Evo i zombi apokalipse kako je vide Japanci. Za razliku od triler spektakla prethodnog filma, ovde imamo introvertnu priču o neuspešnom crtaču mangi, koji mora da se snalazi u svetu gde svako hoće da mu odgrize glavu (zombi), ili da mu nešto ukrade (ljudi). Ima tu par žena koje ne bi da mu rade o glavi, ali koliko je smotan, ni sa njima ne može ništa da uradi. Kako će i da li će postati heroj, o čemu je uvek maštao, saznajemo kroz niz krvoliptajućih scena gde nemrtvi (opet oni brzi) satiru čovečanstvo brže nego što smo navikli u mnogim američkim varijantama. Pa prosta stvar – Japanci nemaju gomilu oružja po kućama, tako da se vi posle smejte svemu što priča gospodin Tramp. I ovi zombiji su malo interesatniji nego inače, jer im ostaje neki vid svesti, ili poslednja stvar koju su radli, ili neka životna opsesija, pa smo tako dobili prvog zombija skakača u vis. Predlog za sledeći maskenbal – zombi Dragutin Topić! Lokacija značajnog dela filma se direktno referiše na velikog Džorža Romera, i njegov Dawn of the Dead, samo što sada nije u pitanju tržni centar, nego outlet. Nešto kao Dawn of Inđija. Moramo da zamerimo dužinu (braćo Azijati, ne mora uvek dva sata), zbog koje se film povremeno vuče, ali osim toga, sasvim kvalitetan dramski horor spektakl.
Gledati na prvom dejtu da devojka vidi kako (mada nosite naočare i ložite se na nacrtane žene) imate herojski potencijal u sebi.
Assassination Classroom: Graduation
Nastavak nosioca Tegline nagrade publike sa prošlog FESTA-a. I da, pošto već drugi put pominjemo najstariji filmski festival na ovim prostorima, ta akreditacija je ok, je l’ da? Posle reklama, da se vratimo na film. Nije uspeo da bude toliko zabavan kao prvenac, ali verovatno i zbog toga što sada nema šta da vas iznenadi i manje-više znate kako funkcioniše univerzum u kom se film dešava. Veliki žuti oktopod sa Čupa-čups glavom i natprirodnom brzinom je doveo svoje đake do mature, ali mu unutrašnji sat i dalje otkucava i ukoliko ga oni ne ubiju, eksplodiraće i uništiti celu planetu. Ovo je otprilike kako Japanci zamišljaju tinejdžerski film. Pošto su deca porasla, sad se više bavimo njihovim odnosima, nego prevazilaženjem gubitničkog statusa, ima malo i ljubavi, ljubomore i svega što treba. Naravno tu su i novi mutanti sa pipcima i preverzne učiteljice. Jer da, ovo je japanski film. Saznaćemo i kako je učitelj postao čudovište, pa je i taj felšbek deo malo dodao na minutaži i čini se da autori malo gube korak i da su svi tragovi smislene radnje u stvari samo pokriće za gomilu odličnih efekata. Ali ok, ako ste ovo već pustili, ne verujem da možete preterano da se razočarate.
Gledati sa onim prethodnim što voli nacrtane žene kad mu se devojka više nikada ne javi posle pomenutog dejta.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS