By The Sea
Do sad ste navikli da ovde uglavnom predstavljamo sveže stvari, tek izašle sa torenata, ili neke skrivene, koje smo tek malčice kasnije otkrili pod naletom hajpa. Ovaj film smo kad se pojavio svesno preskočili, jer nikoga nije bilo briga. Međutim, kada je postao Brangelinin Eyes Wide Shut, ceo svet mu se vratio. Naravno, ceo svet nije morao to da radi. Kako su nam trejler i priča oko filma nagoveštavali, ovo je jedan predosadan i naporan naslov, skoro pa kao i sama pojava Anđeline Žoli poslednjih deceniju i po. Radnje ima u tragovima – njih dvoje su zajedno 14 godina, on ima writer’s block, ona je depresivna. Dolaze u francusko selo da bi on pisao i da bi ona bila još depresivnija. Onda on šljoka po ceo dan sa gazdom kafane, a ona je em depresivna, em mu ne da. Onda se pojavljuje drugi bračni par u sobi pored, i tu film dobija još jednu povezanost sa Širom zatvorenih očiju, osim kasnije rastave partnera. Međutim, ne dostiže ni visoko postavljene granice Kjubrikovog poslednjeg masterpisa, čak ni scenu trojku Mire Furlan u Lepoti poroka. Ništa ne dostiže. Zauzvrat dobijamo malo moralisanja, malo jadnih poruka kako je bračni život težak i pun iskušenja. Plus sve vreme očekujete da saznate koji joj je kurac, i kakva ih je to tragedija zadesila pa je ona takva kakva je, a na kraju kad saznate ste u fazonu – pa dobro, nije baš najstrašnija stvar na svetu, jeste tužno, ali jebem mu mater Anđelina, ima i gore od toga. Da se nisu razveli možda bi film ostao taj mali lični projekat koji je ona želela da napravi, kao odgovor na gubitak majke. Ovako su gospodin i gospođa Smit postavili nadgrobni spomenik svojoj vezi, i realno da je će film tek sad povratiti uloženo, pošto može odlično da se izreklamira, kao da je isečen novinski naslov “Pogledajte kako izgleda film zbog kog su se rastavili Bred i Anđelina (VIDEO) (FOTO) (SIDEBOOB)”. Jedina dobra stvar u filmu je Melanie Lorient, ne zato što je nešto dobra u ulozi, nego eto, nisam je nigde dugo video.
Gledati sa lepšom/ružnijom polovinom i ugasiti na pola.
Swiss Army Man
Jedan od iščekivanijih čudačkih filmova godine. Hajp o njemu se po internetu provlači još od januara, kada se pričalo o filmu gde Hari Poter glumi leš koji prdi. Ova rečenica nije ni osmina čudnih stvari koje se ovde dešavaju. Paul Dano, već standardno glumi depresivnog metiljavka koji je zatočen na pustom ostrvu, i želi da se ubije. Sve se menja kad na ostrvo doplovi beživotno telo Harija Potera. Prvo leš krene da potprdkuje, da bi kasnije izbacivao zajebane gasove, kao u nekom filmu Edija Marfija, i od tih gasova, leš postaje jet ski i tako naš juank ode sa ostrva. Da se ovde film završio, bio bi verovatno najbolji kratkometrazni film ikada. Ovako… pa hipsteraj i čudaštvo pojačano na maksimum. Kao spot Animal Collectiva koji traje sat i po vremena. U nekom momentu leš krene da priča, i onda ga Dano uči šta je život, šta je smrt, šta je masturbacija, šta je Netflix. Sve ono najbitnije. Pritom, glavna stvar koja pokreće priču i emociju u filmu su prdeži i erekcija. Zamislite da Spajk Džonzi režira film gde Edi Marfi glumi sve likove, i opet niste na tragu kolko je sve ovo čudno. Nekome će to posebno smetati, meni nije. Kraj ne prati acid avanturu čitavog filma, ali da mu se oprostiti. Film slavi sve čudake ovog sveta i stavlja ih u prvi plan, i verovatno će ga voleti svi oni nerdovi iz zadnjih klupa.
Gledati sa ekipom pre frpovanja.
No Stranger Than Love
Već neko vreme, Holivud (ili barem njegova indie Sundance sekcija pokušava da nađe zamenu za Zooey Deshanel, pošto se ova svojim girly twee glupostima popela na kurac krasni celom poštenom svetu. Alison Brie trenira da upadne na njeno mesto već godinama, što sporednim ulogama u filmovima, što upečatljivim rolama u serijama (#SixSeasonsAndAMovie). Međutim, i dalje nema te uloge po kojima će biti upamćena, a ni ovaj je ne pomera iz te tačke. Štaviše, ovo je vraća par koraka nazad. Veću glupost skorije nisam gledao. Kolin Henks, stariji Tomov sin, se švaleriše sa Alison, koja je gradska učiteljica u koju su svi zaljubljeni. On je natera da mu kaže da ga voli, nakon čega propadne u crnu rupu u podu iz koje nema napred, nema nazad. Onda tu krene gomila nekog mambo jambo bullshita, a pojavi se i onaj lik na kog se Fiona Galager ložila prvih par sezona Shamelessa.
Ne gledajte ovaj film, bežite od njega. Ne vredi da utrošite sat i po na njega. Pročitajte neku knjigu. Ili upadnite u rupu. Zabavnije ćete se provesti.
Autor: Miloš Dašić
Café Society
Ne znam da li sam vam nekad pričao koliko volim filmove Vudija Alena. Mnogo ih volim, čak i uprkos činjenici da je drkoš koji je oženio sopstvenu pastorku. E sad, to što mogućnost da je neko seksualni manijak nije mogla, njegovi kasnije radovi jesu, tako da sam se u poslednjoj decenije sveo na to da pogledam svaki drugi ili treći, jer toliko otprilike ubode. Mislim, rispekt za to što kao osamdesetogodišnji čiča imaš snage da radiš naslov godišnje, ali možda bar povremeno treba da se iskuliraš. Od preteranog snimanja, ali i od toga što si možda nekad pipao maloletnice, ali OK, nećemo sad o tome. Na ovogodišnji naslov sam naleteo slučajno u neku subotu ujutru, pa kao ‘ajde, lepo je da se iskoristi popodne, a i delovao je relativno zanimljivo. Ništa u ovoj priči o Jevrejinu koji se doseljava u Holivud i hoće da uspe (pa se zaljubi u sekretaricu koja hoće da bude glumica, pa bi da je ženi, a neće, pa se onda sve zavrti u krug i na kraju dobijemo neku kao poentu) ne odskače od standardnih Vudijevih tema i interesovanja. Zajebana glumačka postava je tu – po stoti put čarobna Kristen Stjuart, Stiv Karel u genijalnoj epizodi, ali pobeđuje ipak Džesi Ajzenberg koji je jedan od boljih Alenovih alter egoa ikada. Možda je čak bolji i od nekoliko koje glumi sam Alen. Njegova pojava će uz ambijent ’30-ih godina, reference na Holivud tog vremena i povremene urnebesne replike, uspeti da vas održe uz ekran, bez da psujete što ste opet pali na raniji opus pri izboru filma i zajebali se.
Gledati sa malom dozom distance, jer samo u filmovima Vudija Alena onakav tip smuva onakvu ribu. Ne ložite se!
31
Pre bih očekivao da će film Vudija Alena da počne Kafkinim citatom, nego novi rad Roba Zombija. Paralelu sa Alenom možemo da povučemo i u prvoj sceni, urađenoj u crno beloj tehnici, gde lik kroz monolog pokušava da objasni šta će se u filmu dešavati. E sad, sličnost se tu negde završava, jer se kod Vudija takve scene obično završavaju zaljubljivanjem u neku fenomenalnu damu, a ovde klanjem sveštenika. Mada, pitanje je od čega biste više propatili. Elem, za tim krvopljusom sledi špica, u potpuno retro fazonu, sa sve pesmom preko, što bi trebalo da nas uvede u to da je ovo očigledno omaž velikim hororima sedamdesetih. U te godine smeštena je I radnje gde gomila cirkuskih haslera zaglavi na putu, ščepaju ih neki manijaci, ubace ih u neko napušteno skladište, gde gomila klovnova juri da ih ubije, kako bi zabavili bogataše u Luj XIV odeći, koji sve to naravno posmatraju. Ako je do omaža, omazao je sve što je mogao. Sad, krade malo i od novijih varijanti, pa imamo momenat da sve izgleda kao Švarcenegerov Running Man, jer se ovi klovnovi-ubice stalno smenjuju, a imaju svoja imena i specifičnosti u tipu nasilja i oružju. Ubacili cmo u čušpajz i noviju školu, budući da zamke Iiprostorije kroz koje nam se junaci šetaju, fino liče na one iz serijala Saw. Lepo bi doduše bilo, da je ta igra mačke i miša ipak donela nešto novo, ili bar kvalitetno uradila ovo staro. Umesto toga, pošto čoveka za specijalne efekte očigledno nisu platili, dobili smo gomilu rezova i drndanja kamere gde se često ama baš ništa ne vidi. Svaka čast za jeziv elektronski skor i odlično odrađenu scenografiju, ali u radnji je ovo malo bezveze, a još više kad hoće da bude angažovano. Vidi se da je hteo da se dobro zabavlja, pa da i mi vidimo koliko mu je bilo dobro kad je snimao, ali se malo preigrao i mnogo mu ga dao gasu, toliko da je ovo otišlo u totalnu grotesku. Više bih mu dao malo goru ocenu zbog kurčenja, nego zbog samog kvaliteta. Mada, mora se priznati da su dve glumačke pojave fenomenalno odabrane – Meg Foster, iliti Evil Lynn iz Hi-Mena, i Richard Brake, koga očekuje fenomenalna karijera negativca, ime mu sigurno ne znate, ali vam je pohodio snove kao Night King iz Game of Thronesa. Sve u svemu, hteo je Rob Zombie nešto, ali ne vredi. Čovek se preziva Zombi. Jbg, kakvo je to prezime, Krajiško?
Gledati ako vam posle svega što sam rekao nije smučio i ukoliko vam nije neprijatno da gledate Malkolma Mekdauela kako se malo blamira pod stare dane.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS