Kad napuniš 25 godina, misliš da si nešto zreliji, i da se tvoje mišljenje kao nešto važi, ali u globalu, i dalje te niko ne zarezuje ni pet posto. Kada devojka sa kojom si napuni 25, možeš da je ženiš, ali zašto bi to radio. Kada album omiljenog benda napuni 25 godina, to znači ili da si matora konjina, ili da si kasno došao na žurku.
Godina je 1991, i bend pod nazivom Mookie Blaylock, ulazi u studio da snimi svoje prve pesme, s obzirom da su se u proteklim godinama samo dopisivali, i slali demoe s muzikom i vokalima. Konačno znaju kako žele, i kako bi trebalo da zvuče. Jedino shvataju da će ih košarkaš po kom su bendu dali ime verovatno ubiti od tužbe, pa moraju da menjaju ime. Za one mlađe, Mookie je bio simpa plej koji nije uspevao da dođe u prvi plan zbog nekih zvučnijih imena. Nešto kao da danas bendu daš ime Damian Lillard, ili John Wall. Menjaju ime u Pearl Jam, po pokojnoj babi pevača Eddie Vedera, za koju je ispričao da je Indijanka i da je pravila džem od pejotla. Svakom bendu je potrebna ovakva laž kao kamen temeljac osnivanja, kako bi dosadni studenti filozofskog mogli da imaju priče kojim muvaju dosadne studentkinje filozofskog.
Sijetl, avgust 1991. godine. Pearl Jam izbacuje remek delo koje će ih pratiti narednih 25 godina, i koje će tek u nekim posebnim slučajevima uspeti da dostignu. Neću da vas lažem da znam šta se dešavalo kod nas, imao sam pet godina, i najznačajnije muzičko izdanje u tom trenutku mi je bio Slatki Snježni Voz, sarajevski various artists, koji su prepevavali rock’n’roll standarde. Jugoslavija! Sve što mogu da vam pričam o tadašnjoj sceni kod nas se zasniva na onoj rečenici predsednika Vojvodine – “i ako su lagali mene i ja lažem vas”.
Beograd, avgust 2001. godine. Četri dana do početka škole i ostavlja me prva devojka koja mi je dopustila da je držim za dupe duže od 20 sekundi. Worst week ever. Ali i najbolja za otkrivanje grandža. Moje poznavanje se do tada svodilo na par hitova onog plavog lika s masnom kosom, koji je jednog popodneva rešio da ofarba garažu svime onim od čega se sastojala njegova glava. Godinama kasnije sam smogao snage da priznam sebi i drugima da me je za njega oduvek bolela briga, kao i za to što je mirisao na Teen Spirit. Na kraju tog leta, bitniji su mi postali neki drugi likovi, sa svojim masnokosim flanelskim himnama o depresji, usamljenosti, ubistvu, incestu, i o čemu god su već pevali ti nadrkani likovi koji su u godinama kasnije postali (s pravom???) predmet sprdnje svakog ko je nekad rešio da odleti iz Nedođije i odraste.
Pearl Jam je u tim godinama kad sam počeo da ih otkrivam bio nešto kao secret handshake nekolicine nas klinaca koji smo hteli da znamo više, i da verujemo da postoji muzika dalje od Smells Like Teen Spirit i Come As You Are. Poređenja sa Nirvanom su se sama nametala, mada su lažni amonizitet dva frontmena furali MTV mediji da bi bilo priče u njihovim vestima. Tako smo i mi verovali u tu priču, iako je na Kurtovu smrt, Edi proplakao kišu, i napravio nekoliko pesama, koje su imale težinu one od Baneta Bojanića Nema više druga mog, moga druga jedinog. Kako sam već tekst počeo košarkaškim referencama, ako je Nirvana bila Teodosić tog sranja, Pearl Jam je klasičan Stefan Pefi Marković. Pravi ljudi znaju zašto.
U jesen 1991, Pearl Jam postaje pravi hit, album se prodaje, mediji pokušavaju da stave frontmena u prvi plan, ali se on trudio da to onemogući. Čak i sam omot gde njih petorica druže ruke jedni drugima i hajfajvuju, govori o jedinstvu benda i zajednici. Od prvobitnog imena Mookie Blaylock, ostaje ime albuma Ten, prema broju koji je plejmejker Atlante nosio na dresu. Ali kakav je to album! Sadrži je u sebi mini operu od tri pesme koju je Edi napisao. Pored Vedera, najzaslužniji za kvalitet su Jeff Ament i Stone Gossard, dva padavičara iz Sijetla koji su sa drugim bendovima već učestvovali u stvaranju kičme Sijetl zvuka, i alfa i omega Pearl Jama.
Iako album otvara prava eksplozija u vidu pesme Once, prvo ćemo pomenuti Alive, jedan od najvećih hitova sa albuma, ali i uopšte, koji je prvi deo trilogije, iliti rok opere Mamasan, koju je Eddie napisao kada je čuo muzičke predloške Amenta i Gossarda. Alive je pesma o majci koja razvija čudna osećanja prema sinu jer je malo i previše podseća na oca. Pesma je inspirisana stvarnim događajima. Dobro, ne ovim incestuoiznim, već time što je Edi za 18. rođendan dobio poklon od majke u vidu priznanja da mu je čovek za kog je mislio da mu je otac, ustvari očuh, a da mu je otac odavno pokojan. Ovaj poklon za će na neki način biti glavna priča ovog albuma a i celi ploču prate izraženi daddy issues, kao i sva velika umetnička dela u istoriji kao što su Hamlet, Star Wars, ili Lost. Dakle, u prvom delu rok opere majka i sin gaje posebnu ljubav, dok se za drugi deo vraćamo na Once, gde mali postaje serijski ubica koji se trudi da je barem jednom malo iskontroliše, ali rečima Ramba Amadeusa “Oćeš kurac sine”. Treći deo ove zajebancije je pesma Footsteps, koja se ne nalazi na albumu, već na EP-u Jeremy koji je izašao posle Tena, ali je jako bitan za prvu fazu karijere benda, i u njoj naš mali Edip ubica završava u zatvoru i upire prstom u one koji su krivi za sve.
Sve je ok dok imate pesmu koja sjajno otvara album, ali legendarne ploče se mere jačinom A2 stvari, a ovde je to jedna od najbolje otpevanih pesama u Vederovoj karijeri – Even Flow. Napisana je u tom nekom skitnice čekajte me ja nemam gde duhu, i bavi se jednim danom običnog prosijaka i klošara. Why Go je pesma koju sam za života verovatno najmanje puta izvrteo, iako nemam neko logično objašnjene. Legenda kaže da je nastala tako što je Eddie pročitao članak da je neka devojčica institucionalizovana kad joj je majka saznala da puši travu. U tim okolnostima refren why go home je potpuno očekivan, a i tako je nastala himna za sve šesnaestogodišnjakinje koje su imale izlaz do dva i morale da trče na noćni već u jedan.
Na sredini se nalazi emotivni vrhunac albuma, pesma Black, koju su, po sopstvenom priznanju, članovi benda i obožavali i mrzeli. Obožavali zato što su kontali da su stvorili nešto veliko, i mrzeli zato što će svaki netalentovani kreten u parku da je drnda uz dvolitru posle Dva dinara druže. Dobro, u Sijetlu nema dvolitre, ali znate na šta mislim. Pesma je inače nastala pod uticajem još većih mračnjaka od Pearl Jama – American Music Club, za koje su čula ukupno četiri fana grandža, i to bez da se guraju. Poslednji stih ove pesme ste mogli da pročitate na zidu ispred Ekonomskog fakulteta, dok ga nisu prekrečili. A inače, mnoge beogradske zidove krase Pearl Jam stihovi. Bend je mesecima odbijao da snimi spot za Black, jer su smatrali da emocija neće moći u potpunosti da se prenese na video, a i imali su loše iskustvo sa spotom za Jeremy.
A kad smo već kod Jeremije, uz Alive verovatno najveći hit, i pesme koju je svaki adolescent pevao sam sebi pred odlazak u prvu smenu, u pitanju je oda neshvaćenosti, zbog koje danas većina nas koja se ložila na ovu stvar zaslužuje šamarčinu. Ponovo kao da imamo isečak iz crne hronike, gde je klinac doneo pištolj u školu i ubio se pred školskim drugarima. Ratatatira! Spot, koji je bukvalno prenosio ono što se dešava u tekstu, uništio je i ono malo kredibiliteta koji je pesma nosila, nakon čega je Pearl Jam dugo dugo dugo odbijao da snima spotove.
Nikad nisam kontao o čemu je Oceans. Znao sam da je Edi surfer, pa eto, možda je o tome. Bas i tribalni bubnjevi vode pesmu i to je to. Možda je opet o nekom incestu. Neću ni da znam. Porch je taj Neil Young Hard Rock koji su godinama vozili na sledećim albumima. Postala je tradicija da se Edi na ovoj pesmi penje po konstrukcijama bine i vere okolo. Naravno, danas je retko i izvode, jer publika traži penjanje, ali publika se Ediju davno popela na kurac. Garden ima pinkflojdasti rif Mike McCreadyja, koji će tek na narednim albumima postati number two benda. Deep je pesma koja se verovatno nikad nije našla ni na jednoj kompilaciji best of hitova, koje ste svojevremeno mogli da kupite na svim ćoškovima, od Vukovog spomenika preko SKC-a, pa preko Terazija, do Doma Omladine. Album završava meditativna Release gde se ponovo vraća na temu oca, s tim što mu se ovde direktno obraća.
Album je proveo 256 nedelja na Bilbordovoj listi, i time ušao u top 15 svih vremena. On danas ima svoju težinu, ima i svoje mane, koje smo spremni da oprostimo, ukoliko smo spremni da sebi oprostimo sopstveno klinačko ponašanje. Naravno, kao što će neko danas optužiti Vagnera, jer je Hitler voleo njegovu muziku, tako će danas neko uperiti prstom u Pearl Jam zbog Nickelbacka, ili Creeda, i svih ostalih duboko mumlajućih likova sa grandži rifovima za siromašne. Međutim, ko god uperi prst, ja ću biti prvi u redu koji će taj prst da mu polomi.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS