Drugi dan In Music festivala je bio i prošao u znaku lepog vremena, izgubljenih veza, fudbala i naravno Florens. Ali krenimo prvo redom, sve natenane da opišem, da ne bude da su ostali članovi Tegle džabe odvajali od usta da bi me poslali ovde (nisu odvajali od usta).
Utorak je bio super sunčan dan, i svi su se ponadali entuzijastično da blata neće biti na festivalu. Kasnije se ispostavilo da im je džaba taj entuzijazam. A kad smo već kod termina džabe, mi se za dž vozimo gradskim prevozom za vreme festivala, jer je to In music obezbedio. Valjda. Kažem valjda jer sem neke sitne reklamice na FB-u, nigde drugde nismo videli tu informaciju, tako da možda i to nije istina, i možda se vratimo sa nekom ogromnom kaznom u Srbiju. Živimo na ivici, što se kaže.
Kao pravi turisti, radili smo sve što ide uz to, tako da smo juče posetili Muzej Prekinutih Veza. Za one koje ne znaju, to vam je kao da neka od onih šašavih postavki sa Noći muzeja ima svoju stalnu postavku. Mada i previše liči na ime neke pesme Nataše Bekvalac. Tu ljudi ostavljaju relikte i predmete koji ih podsećaju na bivše im ljubavnike. Pa tako imaš stvari kojima su se gađali, do pisama, i knjiga, i ostataka MDME koju niko nije pojeo. Možeš i sam da upišeš nešto, ali nama sem poznatog citata Ane Nikolić A tebe pičko da te ne vidim više ništa drugo nije palo na pamet. U svakom slučaju zabavno iskustvo.
Kao što sam juče rekao, ovde je sve u znaku Evropskog prvenstva, i na stotine devojaka nose dresove reprezentacije, tako da je ovo raj za viceve o ženama koje prate fudbal. Juče je bila tekma Hrvatska – Španija, koja se poklapala sa Skunk Anansie, bendom koji je čvrsto rešio da odsvira koncerte u svim bivšim nam republikama, i izrazom koji naš prijatelj Džimi koristi kad hoće da iscima dilera za travu. Tako da možete ih gledati svuda. Sem u Zagrebu, jer su se popeli na binu i izjavili kako zbog bolesti ne mogu da sviraju večeras. Pošto volimo dobru teoriju zavere, realno je da je HNS (Hrvatski Nogometni Savez) zabranio svirku, da bi svi gledali tekmu u kojoj Vatreni guze Španjolsku. Ovde niko ne voli HNS, pa eto i da se ja nalupetam o tu korist.
Ovo sve prenosim, kako sam naučuo sa strane, jer mi nismo ni ušli na Skank, već smo pili džin tonik ispred, i bolele su nas brige. Neki Hrvati su nam poklonili balone, i rekli mi da kad pričam izgleda kao da slušaju i gledaju nindža kornjače. Tako da znate da zvučim ko Nikola Simić i Đuza Stoiljković izgleda.
Znate za one likove koj izlaze u grad da muvaju devojke dok im tipovi gledaju fudbal. E pa pomalo sam se tako osećao negde pred početak Florensinog koncerta, kad shvatam da su oko mene sve žena, gejevi i deca i ostali koji imaju prednost u napuštanju broda koji tone. Što zbog Florens, što zbog konstantnog druženja sa ženama na ovom festivalu i usklađivanju ciklusa, nisam se ponašao baš najmuževnije moram da priznam. Nego ono, pevanje, đuskanje, ručice gore, muškarci su govna, a tebe pičko da te ne vidim više, sve što uz to ide.
Florens je kao vino, što je više slušaš sve si više pijan. Cvetanu sam slušao prošle godine na Szigetu, na početku turneje, a evo sad i na kraju iste, pa eto mogu da uporedim šta se promenilo. U međuvremenu je krenula da se obraća narodu na znakovnom jeziku, mada u nekom momentu je to više izgledalo kao da mlati rukama ko kakva reperka. Dobro, i u pauzama turneje, stigla je da oživi Džon Snoua. Najveće ludilo je na Ship to wreck, What kind of man, Dog days are over, You ve got the love, dok na onoj hajzenbergovskoj Say my name (Spectrum) razvila je zastavu duginih boja. Inače, promenila je outfit od početka turneje, za razliku od nekih belih haljina sa početka, sad je više u teksasu i izgleda kao Plant iz Cepelina (hvala koleginici Radić iz Svilenih Buba na ovoj modnoj opservaciji)
Florence Welch je jedna od najvećih, i to valjda svako zna.
Problem sa ovako malim festivalima je što kad navučeš mnogo ljudi na hedlajnera, oni nemaju gde da odu ako su sve mali izvođači posle. Tako si mogao ili da sedneš da jedeš pod šatrom koja liči na vašar, ili kući ili na nepoznati holandski bend My Baby. Mi smo otišli na ovo treće. Simpa trojac, sviraju rok, fank, bluz preko neke elektro matrice. Liče malo na Gossip, ali je devojčica što peva tri puta manja i lepša od Bett Ditto. Realno, svi volimo te bendove gde bas bubanj vozi ritam.
Na kraju dana, odlazim do stejdža koji se zove Šuma Striborova, koja je actually šuma, gde idu neke muljavine hip hopa i dabstepa, onako za raju. I tek tu shvatam da je bend The Heavy trebao da svira danas i da sam im se mnogo radovao, ali da su oni otkazali ovaj deo turneje još pre par nedelja. Ali budala to nije ukopčala.
Dosta za danas. Slušajte The Heavy, kad ja već nisam sinoć.
Autor: MimiKraljMamba
COMMENTS