Nadam se da ste svi vi koji čitate, pogledali četvrtu sezonu do sada, jer odlažem pisanje ove tzv. recenzije već dve do tri nedelje. Ako niste skontali, nama je mnogo bitno da nas čitate, pa sam odlagao tekst, kako bi što više ljudi pročitalo moje pisanije. Dobro, kasniji izlazak ovog teksta nije samo vaša krivica i mene je mrzelo da konačno sednem i napišem nešto, no dobro, eto našli smo se i sada ćete da ućutite na pet minuta i vidite šta ja imam da kažem na temu 4. sezone ove serije. Za početak, možda i najbitnije – da, svidela mi se! Iako, House of Cards i ja vodimo veliku bitku kroz proces gledanja, jer na svaki vrhunski momenat, ili neku odličnu Frenkovu metaforu, dolazi neki, najblaže rečeno, debilni trenutak, koji mi u trenutku celu sezonu nazaduje pet koraka. Verovatno zato, kada me neko pita kako ti se sviđa serija, moj odgovor je uvek – onako ili ok. Nemojte me shvatiti pogrešno, volim ja da gledam HoC, jer gledam dosta tih silnih američkih političkih sranja i ložim se na istorijat njihovih izbora, ali uvek mi nešto smeta. Naravno ima i dosta pozitiva u ovoj seriji, a pogotovo u poslednjoj sezoni. Pa ajmo da nabrojimo šta mi je valjalo, a šta ne.
Dobre stvari
Kler
Gospođa Andervud je konačno u prvom planu. Više ne gledamo kako krišom nešto savetuje Frenka, a onda se uporedo bavi nekim svojim stvarima. Ovde konačno uzima glavnu ulogu u pregovorima sa Rusima, a i pre toga kreće da se bori za svoje ja, kada pokušava da se izbori da bude kongresmenka u Teksasu. U trenucima izgleda hladnija i nemilosrdija od Frenka, što je jako teško, gledajući da su mu to najistaknutije karakteristike od samog početka serije.
Vil Konvej
Republikanski kandidat za predsednika i dostojni protivnik Andervuda u borbi za mesto u Beloj kući. Ostavlja utisak lepog, mladog, zgodnog i elokventnog momka, za razliku od utiska koji je ostavio u seriji The Killing koju sam kratko gledao. Tamo mi je izgledao, jednostavno rečeno, fuj, ali otkud znam, postoje neke žene koje i to vole. Uglavnom, protivkandidat koji zadaje velike probleme Frenkovom timu i pravi opis za njega bi bio Rock Star. Nešto slično kao predstavljanje Obame u TV filmu Game Change, koji se bavio odabirom Sare Pejlin za potpredsedničkog kandidata Republikanske partije. Iako sve ovo fino što sam napisao važi za njega, moralo je da se objasni da se i ne razlikuje toliko od Frenka. Čak i ako to ljudi nisu shvatili, imali smo scenu gde se on pod pritiskom prodere na svoju ženu i decu, da bi nam autori pokazali da je i on, kao i svi ostali političari, čovek od krvi i mesa.
Kontrast likova
Ono što me je najviše fasciniralo kod napisanih likova jesu neke kontradiktornosti. Od samog početka imamo Andervuda koji ima karakteristike republikanca, a ustvari je demokrata. Pa tako imamo i republikanca Konveja, koji je guverner države Njujork, poznate po svojoj liberalnosti. Prave se kontrasti, kao u pitanjima novinara Milomira Marića. To mi se naročito sviđa, ako napravimo paralelu sa našom državom. Naime, ako ja kažem da sam nacionalista i patriota, većina vas neće pomisliti da sam ja čovek koji voli svoju državu, nego će me zamisliti kako palim hrvatsku zastavu, zalažem se za obavezni vojni rok, ili neku treću stvar za koju se sigurno ne zalažem. Za partije, koje su poznate po ovome, ne bih glasao sigurno. Pre bih isekao ruku. Dobro, pre bih isekao prst. Pre bih isekao ruku nego da glasam za Naprednjake.
Dag Stemper
Konačno možemo da gledamo Daga u svom elementu, za razliku od prethodne sezone, kad je morao da se bavi rehabilitacijom i onom devojkom sumnjivog morala.
Kraj
Kraj mi je bio baš super. Konačno imamo scenu gde se Kler prvi put okreće ka kameri, zajedno sa svojim suprugom koji to radi od samog početka serije. Takođe, kada shvataju da su jako blizu kraju njihove kratke dinastije, odlučuju se da krenu u rat protiv terorističke organizacije ICO (aluzija na ISIS), jer im je to jedini način da ostanu tu gde jesu. Nemilosrdno do kraja, ako taj kraj mora da dođe.
Loše stvari
Odnos Kler i Frenka
Iako se ova sezona, može slobodno nazvati Klerinom, a i ona je to iznela vrlo dobro, nisu mi se svidele neke stvari. Naime, od samog početka Frenk i Kler su predstavljeni kao pragmatisti, koji gledaju samo svoju guzicu, sa manjim istupima gospođe Andervud, kada dobija neku vrstu griže savesti. U ovoj sezoni je hladnija i to sam napomenuo već i to mi se sviđa, ali od cele priče gde ona ostavlja supruga, brzo se zaboravlja na to, jer su jači kao par. Ok, to jeste logično i to jeste poenta, ali prebrzo su prešli preko toga. Na početku se mrze, nijedan neće da popusti, dolazi do atentata na Frenka i odjednom, sve je kul. Svako će da dobije šta hoće i sve super. Problem ljudi koji su zaduženi za seriju je upravo to što su razmišljali kao – e, imamo 13 epizoda, ovi će malo da se svađaju, ali brzo će oni to da razreše, da bi se posle bavili teroristima i izbornom kampanjom. Kulminacija njihovog konflikta je bila neizbežna, jači su kao par, jer u njihovom slučaju, minus i minus daju ogromnu plusčinu, ali samo kažem da je sve to moglo da se razvija mnogo drugaćije i duže.
Drugi likovi
Ako izuzmemo Džoel Kinamana, koji tumači već pomenutog Vila Konveja, ostali novi likovi su bili vrlo nepotrebni. Ja znam da Niv Kembel nikad nije bila household name, ali ipak je predstavljena kao pojačanje za ekipu. Međutim, od neke zajebane igračice sa početka sezone, na kraju jedini utisak koji je ostavljala na mene je bio – a da, i ona glumi ovde. Tu je i drugi muž supruge Henk Mudija iz Kalifornikejšna, koga tumači Demijan Jang, koji će mi ostati upamćen po tome kako se skida go i sluša vokmen dok razmišlja o svojim algoritmima, ili čime se već bavi. To su ti, debilni momenti o kojima sam pričao na početku teksta. Scena me je podsetila na onaj užasni film Šifra Sabljarka, kada Hju Džekmen, glumi nekog zajebanog hakera gde pije vino dok razbija kod. U nefomalnom razgovoru sa određenim programerima sam saznao da je ta scena baš nerealistična, ali smo se složili da volimo najbolji film iz devedesetih – Hakere. Starih likova se nisam ni sećao, a ceo odnos sa Džeki i Remijem mi je bio suvišan. Mada dobro mi je bilo kad se Fredi pojavio, čisto da otera Frenka u kurac
Manjak Petrova
Nisam sa mnogo ljudi pričao na temu ove serije, ali kad jesam, niko nije bio impresioniran ruskim predsednikom. Ok, i meni je strašno da su uzeli tamo nekog Danca, umesto Šerbedžije, Mićanovića, ili još gore, nekog Slovenca, ali meni je Lars Mikelsen bio fantastičan. Ovde ga ima malo, i to mi je bezveze.
Netfliks
Ne znam da li ste primetili, ali epizode su, makar po meni, rađene na foru – ljudi, znate da sve epizode izbacujemo odmah, tako da nema potrebe da epizodu sečemo kao celine. Ok, većina vas kad je odgledala prvu, odmah je prešla na drugu, itd, ali ja sam baš imao osećaj da su celu seriju izbacili kao film od 13 sati, gde je špica neka vrsta reklama. Svi bindžujemo serije, ali je meni ovo baš smetalo, jer se gubi sama čar serije.
Utisak koji nije na listi
Frenk
Primetili ste da pričam o seriji, a da ne pričam o glavnom liku. Po meni ceo narativ je urađen tako, da je mogao celu sezonu da provede u komi, pa da gledamo kako će se drugi ljudi ponašati. On je bio dostupan za nas samo da bi nam se obratio kada nešto mora da se objasni i da ga vidimo na kraju, kada se budi iz zimskog sna i vraća na starog sebe. Ipak očekujem da se u petoj sezoni vrati onaj hard core Frenk, čije smo naznake mogli da vidimo pred kraj sezone i takođe očekujem da nam se odgovori na pitanja da li je gospodin Andervud podržavao NATO bombardovanje ’99 i da li je umešan u političku pozadinu ubistva pokojnog premijera Srbije?
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS