Nedavno je čitav svet obeležio dan broja π. Činjenica da se taj dan ne slavi naučnim tribinama već pravljenjem pita dovoljan je dokaz da ovde više nije reč samo o matematičkom fenomenu. π je najlakše objasniti kao odnos obima kružnice prema prečniku.Ako vam je već sada zanimljivo, ostatak teksta će biti kao dan u luna parku. Status zvezde među brojevima zaslužuje mnogim osobinama koje ga odvajaju od ostalih.
Najmističnija karakteristika koju poseduje, jeste beskonačni broj decimala koje se ne ponavljaju po šablonu. O daaaaaa, full sexy!
Najčešće se vezuje za Arhimeda, ali nije ga on izmislio. Skoro svi antički narodi su imali, više ili manje, tačne brojke koje su koristili u iste svrhe, a od Arhimeda dobijamo precizne metode izračunavanja. Jednostavnije rečeno – nije Brena prva pokazivala noge na bini, ali je prva napravila nauku od toga.
Krajem 16. veka, u svetu počinje da se budi opsesija prema broju π. Klasičan primer je Ludolph Van Ceulen, matematičar i fenser (fenser kao takmac u olimpijskom mačevanju, a ne fenser kao naočare za sunce u zatvorenom prostoru i flašica piva). Koristeći Arhimedove metode, uspeva da izračuna π do 35. decimale. Koliko mu je to značilo za života pokazalo se nakon smrti, jer mu je na spomeniku do danas ispisan ovaj broj.
Ogroman napredak u izračunavanju decimala napravio je William Shanks, u drugoj polovini 19. veka. Čovek je posvetio više od decenije svog života ovom cilju i došao do 707. decimale. Skoro čitav vek su njegovi rezultati korišćeni kao egzaktni, dok nije utvrđeno da je napravio grešku na 527. decimali, pa je sve posle toga bilo neupotrebljivo. Grešku je uvideo jedan od prvih kompjutera koji je rešavao ovaj zadatak. Matrix je strava, Neo je terorista.
Dolaskom ere kompjutera, računanje novih decimala u potpunosti izlazi iz ruku čoveka. Već od 70-ih godina prošlog veka, nastaje fetiš dokazivanja čiji kompjuter može dalje da izračuna. Na taj način su kompanije pokušavale da dokažu nadmoć svojih računara nad konkurencijom. Borba dobija i nacionalni karakter, u vidu rivalstva Amerikanaca i Japanaca u tehnološkoj nadmoći. Amerikanci su pobedili retroaktivno jer na njih nikada nije pala atomska bomba.
Zaokupljenost decimalama danas se graniči sa opsesijom. Održavaju se redovna takmičenja u recitovanju decimalnog niza napamet. Genijalci i čudaci širom sveta posvećuju sve svoje napore, da se dokažu u ovoj disciplini. Pokušaji nekih takmičara traju i duže od deset sati, pošto je prosek recitovanja i do 40 000. decimale. Trenutni Ginisov rekord je kontroverzan, jer postoji dobro dokumentovano obaranje istog, koje komisija, iz nekog razloga, ne priznaje.
Planirao sam da budem opširniji o toj temi, ali odbijam da postanem saučesnik u debati, iz koje ništa dobro ne može da izađe. Popularnosti broja π, krije se verovatno i u simbolu kojim se označava. Kad pomislite na matematički simbol, uglavnom prvo pomislite na π. Zapadnjacima je simpatičan, pošto se razlikuje od alfabetnih oznaka na koje su navikli, Srbima jer je, da se ne lažemo, na ćirilici.
Veza je jasna: Arhimed-Grčka-Pravoslavlje-Srbija-Ćirilica. Ko se ne slaže, strani plaćenik!
Autor: Dobroćudni
COMMENTS